Office affair…

Seks. Tabu. Šablona – šuti o tome. Seks na poslu – mnogi probali, mnogi mogli probati, većina imala maštariju, neki bili uhvaćeni, a neki još vrebaju svoju priliku da iskuse čari. No… zašto nas toliko pali zabranjeno voće?

Nije da nisam osobno imala takvih maštarija, ali one su uvijek uključivale moje tadašnje momke ili neke tajanstvene, visoke, neznance iz moje mašte. Nikada nisam zapravo poželjela seks s kolegom. Nikad se nisam uhvatila u maštarenju s olovkom u ustima. Nikada zapravo nisam ni imala neke sexy kolege. Uvijek su to bili neki nadobudni frikovi koji su mislili da su sve žene glupe. Možda je stvar u tome, što prije APortal-a nijedan svoj posao nisam osobito voljela, samo sam ih odrađivala jer sam dobivala plaću. No, kao i većina Balkan puka. 

Ali slušala sam priče svojih frendica i kolegica. Slušala sam o sexu na direktorovom radnom stolu. O skupim poklonima šefova i jebanju između sastanaka. O odlascima na službena putovanja i ne izlaženju po par dana iz hotelske sobe. O ljutim ženama koje su ih čupale za kosu kad bi saznale… i njihovim dečkima i muževima – rogonjama koji su se pravili glupi. I pitala sam se u čemu je stvar?

Jednom mi je kolegica rekla da je stvar u uzbuđenju. U spoznaji da u bilo kojem trenutku netko može naići i uhvatiti ih na djelu.

– Ne kužim te, zbilja. – rekla bih tad i odmahnula glavom. – Mislim, sviđa li ti se uopće taj tip? Inače, van sfere jebanja? – nastavila sam gledajući je širom otvorenih očiju.

– On je u redu. Mislim nije moj tip. Ne za neku vezu. Ali nije uopće stvar u tome. Stvar je samo potrebe. On me zadovoljava. Svaku moju kinky maštariju. Svaku pozu, svaki hir. Misliš da ovaj moj doma ima i trunku toga u sebi? Daj molim te! Naivna si! On dođe, legne na mene, isprazni se i to je to! S njim nisam svršila godinama, znaš? Trpim ga radi djece. – rekla je bijesno.

– Ja te fakat ne osuđujem. Samo se pitam što te navelo na to, ok? – rekla sam biravši ton.

Promatrala sam kako pali cigaretu, otpuhuje i gleda me ispod oka. Kad je primijetila da sam zbilja iskrena, prestala me gledati i zapiljila se u daljinu. Nakon nekoliko minuta disanje joj se smirilo i nastavila je:

– Još sam mlada. Još sam poželjna. S ovim mojim se osjećam kao da ne postojim. S Danijelom (fatalni kolega) je drugačije. S njim se osjećam živom. – rekla je i ugasila čik, mahnula konobaru i posegnula za novčanikom.

– Neka, ja ću. – rekla sam.

– Ne. Znam da se sa svima boriš oko plaćanja, ali daj pusti ovaj put mene. – promucala je.

Opsovala sam sebi u bradu jer je bila još jedna od ljudi koji su se sa mnom natjecali za plaćanje jebene kave. Ali bilo je nešto molećivo u njenom pogledu, zbog čega sam taj put popustila. Valjda joj je tih tridesetak kuna predstavljalo osjećaj vrijednosti. Tokom vožnje doma šutjele smo. I nikada se više nismo vratile na tu temu, osim kad mi je par mjeseci kasnije rekla da se rastaje. Nije više mogla živjeti laž. Iskreno mi je laknulo.

Dobar frend mi je pak s druge strane rekao iskreno da praši šeficu podružnice jer mu je to omogućilo ugovor na neodređeno, par somova veću plaću, službeni stan i auto. Muška sponzoruša. Smijali smo se obje kad sam ga tako nazvala, ali rekao je da mu ne smeta.

– Divim ti se što imaš želudac za to. – rekla sam mu i složila kiselu facu.

– Za jednu liberalnu malu, baš si puna osuda. – unio mi se u lice i cmoknuo me u obraz.

– Daj, prestani. – izbeljila sam mu se. – Stvar je u tome što je starija od tebe i znam da nije tvoj tip žene. Jebote Gorane uvijek si bio izbirljiv po pitanju žena!

– Ima dobro tijelo. Nije zahtjevna. Uostalom šta ona zna s kim se ja jebem u mislima, dok nju prašim?! – odbrusio mi je.

Šutjela sam. Shvatila sam da mi je Marko (mister ex) dobro davno rekao da sam konzerva. Bila sam, po tom pitanju. Iako mi je bilo drago što je moj frend iz vrtićkih dana sada vrlo uspješan u svom poslu i konačno si može priuštiti sve što je oduvijek sanjao, bilo je neke gorčine u našem razgovoru. Pokušavao se držati opušteno, ali shvatila sam da ga to ždere. Prvi put sam proklela tu svoju jebenu empatiju i potrebu da uvijek budem tu za svakog. I to što se osjećaju dovoljno ugodno da mi ispričaju baš svaku svoju prljavu tajnu.

Kruna tog mog istraživanja što se tiče seksa na poslu, bila je Ivana. Ona mi je iskreno rekla, da jednostavno želi da je njen dragi (kako je oslovljavala svog direktora) oženi. Nije željela više raditi. Htjela je uživati, ali na drugačiji način od Gorana. Ona je htjela biti Gospođa Sponzoruša i bila je jako blizu da to ostvari. On je već bio ostavio svoju ženu i pokrenuo brako-razvodnu parnicu, ali se onda ispostavilo da je njegova druga “djevojka” trudna, tako da su i njegova supruga i moj naivna Ivana, postale bivše. S tim da je gospođa bivša supruga izvukla čist obraz i debelu svotu alimentacije, a Ivana samo otkaz.

U svemu tome, moja frendica s početka priče bila je najiskrenija. Ona se jebala iz čistog užitka. Ali nitko od njih nije se ševio iz ljubavi. I na spomen iste samo su mi okretali očima i govorili da sam naivna djevojčica, jer ljubav ne postoji. To je samo bajka.

Njih troje su imali najluđe priče. Zbog toga sam i pisala o njima, iako sam od većine ljudi čula mišljenja i iskustva o istoj temi. Seks na poslu vrlo je prisutan hobi. Neki se ševe samo zato što mogu, neki jer imaju skrivene motive, neki jer uživaju, a neki jer si na taj način omogućavaju egzistenciju. U svakom slučaju, svi imaju motiv. I opravdanje. I najstariji biznis na svijetu – cvijeta. Samo u drugačijem obliku.

Al’ jebanje je i dalje jebanje, što god mi mislili o tome.

Da li im odobravam? Da li ih osuđujem? Ma tko sam ja da uopće imam mišljenje o tome? Samo znam da neki hobiji ipak nisu za mene 😉

 

*Imena stvarnih ljudi su izmijenjena zbog zaštite njihove privatnosti.

Marija Klasiček

 

Comments

comments

error: Content is protected !!